Вирус кромпира М
Вирус кромпира М | |
---|---|
Вирус кромпира М | |
Класификација вируса | |
(нерангирано): | Virus |
Realm: | Riboviria |
Царство: | Orthornavirae |
Тип: | Kitrinoviricota |
Класа: | Alsuviricetes |
Ред: | Tymovirales |
Породица: | Betaflexiviridae |
Род: | Carlavirus |
Врста: | Вирус кромпира М
|
Синоними | |
|
Вирус кромпира М (PVM) је распрострањен широм света. Присутан је и у Србији, али је распрострањење овог вируса мање од других вироза кромпира.
Физичке и хемијске карактеристике
[уреди | уреди извор]Има кончасте честице димензија 650x12 nm. Рибонуклеинска киселина, једноделна ss(+)RNK, чини 6% масе честице.[1]
Круг домаћина
[уреди | уреди извор]Вирус има узан круг домаћина, при чему је главни домаћин кромпир. утврђен је и на другим биљкама из породице Solanaceae, као што је помоћница (Solanum dulcamara) и Solanum jasminoides.
Патогенеза
[уреди | уреди извор]Вирус се одржава и на веће удаљености шири зараженим садним материјалом. Током вегетације се шири лисним вашима на неперзистентан начин и механички. Међу векторе су убрајају Myzus persicae, Aphis frangulae, Aphis nasturtii и Macrosiphum euphorbiae.[2]
Симптоматологија и економски значај
[уреди | уреди извор]У зависности од соја вируса и сорте кромпира, симптоми варирају у широком распону од једва приметног мозаика и кашикастог увијања листова, до оштрих симптома заостајања у порасту, јаког мозаика, набораности, увијања листова и некроза стабла. Веома често се вирус налази на кромпиру у мешаним заразама, нарочито са С вирусом кромпира. Вирус може смањити принос и до 30%
Мере сузбијања
[уреди | уреди извор]Основна мера превенције је садња здравог садног материјала који се добија строгим придржавањем сертификационих шема (EPPO). Рибавирин је у хемотерапији дао позитивне резултате против М и С вируса кромпира. Услед неперзистентног преношења вируса, сузбијање вектора не пружа довољну заштиту од инфекције вирусом. Важна је просторна удаљеност гајења семенског кромпира. Ради избегавања механичког преношења извршити дезинфекцију оруђа и смањити кретање кроз усев.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Huimin, Xu; D'Aubin, Jeanette; Jingbai, Nie (2010). „Genomic variability in Potato virus M and the development of RT-PCR and RFLP procedures for the detection of this virus in seed potatoes”. Virology Journal. 7: 25.
- ^ „Potato virus M”. Ephytia. 2018.
- ^ Баги, проф. др Ференц; Јаснић, проф. др Стеван; Будаков, доц. др Драгана (2016). Вирозе биљака. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. стр. 221, 222. ISBN 978-86-7520-372-8.
Литература
[уреди | уреди извор]- Баги, проф. др Ференц; Јаснић, проф. др Стеван; Будаков, доц. др Драгана (2016). Вирозе биљака. Нови Сад. Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. ISBN 978-86-7520-372-8